Aeizoon

Franc Kolajn:

SAVETI ZA UZGAJANJE SEMPERVIVUMA

Zahtevi postojanja, zemljište i sađenje

Sempervivumi sapadaju u jednu od najmanje zahtevnih baštenskih biljaka koje poznajemo. Pokazuju ekstremnu postojanost na krovovima i zidnim vencima, na kojima biljke žive gotovo samo od svojih sopstvenih ostataka, i samo u nekim slučajevima pribavljaju nešto đubriva zahvaljujući pticama. Jedini zahtev koje ove biljke imaju odnosi se namesto sađenja koje treba u potpunosti da bude izloženo suncu. Sempervivum napreduje takođe i na polusenovitim mestima, ali tamo već ne pokazuje svoj karakteristican oblik, već su rozete više otvorenije i osnova lista je često svetlija. Osim sunca i sastav zemljišta ima uticaj na izgled jastuka rozete. Na glinasto-peskovitom zemljištu koje ima dobru snagu đubrenja, rozete su često previše krupne, i tipični vizuelni izgled biljke biće izgubljen. Na siromašnijem zemljištu sa dobrom propustljivošću vode, bojenje tokom glavnih meseci biće mnogo intenzivnije. Za zemljište nešto bogatije hranljivim materijama i sa dobrim odvodjenjem najzahvalnije su vrste sa Balkana, Kavkaza i iz Turske. Takođe, kada je reč o pojedinim vrstama, kao što su crveni „Rubin” i „Mauvine”, poželjno je blago đubrenje. S. calcareum tako može dostići dvostruko veću veličinu i postaće plav.

U načelu, Sempervivum raste na svakom zemljistu, tako da ga u raznim baštama gaje čak u čistom tresetnom, odgajivačkom dodatku. Naravno, postoje za ove biljke i idealne mešavine zemljišta u kome one posebno dobro uspevaju bez gubljenja tipičnog rasta i boje. Mešavina zemlje koja se dobro pokazala i kod gajenja u saksijama sastoji se iz jednakih delova glinaste zemlje, bez korova (oslobođenog) ,,komposta" (smesa organskih materija koje služe za đubrenje), oštrog rečnog ili šljunkovitog peska i tresetnog đubriva ili crnice. Za dugoročnije đubrenje može se dodati jedna puna šaka koštanog brašna. Sempervivumi nisu „žderači” đubriva kao neke druge vrste biljaka. Mineralnog đubriva se treba držati što dalje. Veoma su osetljive na neke primese od bletona, koji se primenjuje u građevinskoj industiji. Bleton koji se sastoji samo iz glatkih, okruglih kugli, ne donosi ništa. S obzirom na reakciju na zemljište, Sempervivumi su prilično ravnodušni, uspevaju dobro i u blago kiselom, neutralnom i blago alkalnom zemljištu. Nema nekih izuzetaka.

Sempervivum arachnoideum i njegovi hibridi vole jednu blago kiselu podlogu, ali takođe rastu i u blago bazičnim zemljištima. Tek kada alkalitet poraste pojavljuju se primetni nedostaci. Isto važi i za Sempervivum pittonii i za Jovibarba soboliferum. Znatno osetljivije, takođe na kiselo zemljište, su i Sempervivum wulfenii i Sempervivum montanum var. stiriacum. U akalnim zemljištima nemaju tako veliku snagu postojanja i često lagano nestaju.

Pored vrste zemljišta, podjednaku je važnost ima vlažnost oblasti oko korena. Kada je mešavina dobra, oticaj je u dubljim zemljanim slojevima. Određene vrste pronađene na Balkanu i Španiji podnose jesenju i zimsku vlagu veoma loše. Zbog toga brežuljkaste površine za sađenje, sa dosta kamena, imaju posebnu prednost. Kod vertikalnih površina treba staviti grubi materijal u podlogu (npr. šljunak, stiroporne pahulje, zidni šut i slično).

Biljke u saksijama se bolje naseljavaju od slobodnih rozeta, posebno kod sađenja u zidnim fugama i sličnim mestima za sađenje. Uopšte, rano godišnje sadjenje je mnogo povoljnije za biljke, od jesenjeg. Kod pojedinih rozeta koren nije tako čvrst i one će se od mraza olabaviti i pasti.

Teško je naći neku drugu biljku čije je vegetativno razmnožavanje jednostavnije od razmnožavanja Sempervivuma. U najviše slučajeva, biljka proizvodi veliki broj ćerki rozeta, koje će posle sađenja dati nove jastuke. Kod pojedinih vrsta, velike grupe treba u aprilu deliti na delove i saditi u prirodne saksije ili saksije od veštačkog materijala. Često, već u rano leto, rozete stvaraju nove „ćerke“. Do jeseni će u saksijama dobro pustiti korenje i izgraditi dobar rasadni materijal. Podrazumeva se da se odvajanje ćerki rozeta može vršiti u svako doba godine, a priraštaj uspeva, naravno, samo u rano leto.

Nešto teže razmnožavanje je kod Jovibarba heuffelii, čije se nove rozete grade umnožavanjem-cepanjem majki rozeta. Ona takodje nema končasto korenje već jedan debeo stub korena. Kada izgrade pojedinačne rozete, čupaju se ili seku oštrim nožem, jedna do druge. Delovi koji bi trebalo da imaju po jedan komadić korena, ne sade sade odmah, već mesto preseka treba 2-3 dana kvasiti, da bi se sprečilo trulenje. Kod drugih vrsta Jovibarba, razvoj ćerki rozeta je posebno bogat i nema problema. Kada želite da stvorte travnjak od Jovibarba sobolifera, treba lagano uzeti rukom sa vrha rozete staru kugluse onda sadi na drugom mestu gde će graditi nove rozete. Bez dalje pomoći ona se razvija kasnije sama i pričvršćuje korenom za podlogu.

Pošto je vegetativno razmnožavanje tako lako i obilno, sejanje se retko sprovodi, a kada se radi to je samo kod veoma retkih vrsti i kod gajenje novih sorti. U oba slučaja mora se veoma pažljivo raditi, ako se stvarno želi dobiti seme čiste vrste ili seme oba odabrana roditelja. Puno vrsta veoma lako pogležu hibridizaciji, te se uz pomoć insekata u baštama sa puno vrsta ,čuvarkuća može se razviti velika mešavina biljaka. Zbog toga se “mesto” cvetanja pre otvaranja prvog cveta treba zavezati gustom, finom gazom. Oprašivanje treba izvesti finom četkicom, i potrebno je polen oca biljke doneti na tučakstavlja se na suvo mesto u kućina list belog papira i čeka da sazri. Posle nekog vremena, fino praškasto seme ispadne ili se može pomoći blagim trešenjem. Od 1 grama Sempervivum-semena izlazi 40 000-100 000 zrna.

U toku ranog proleća bilju treba zasaditi u sandučić ili saksiju sa peskovitom zemljom. Treba ih saditi pažljivo i ne previše gusto. “Sadno dobro” ne pokrivati zemljom već lagano pritisnuti. Mora se paziti da posude ostanu srednje vlažnosti. Dodavanje vode je najuspešnije prskanjem ručnim raspršivačem ili, kod saksija, zalivanje preko podloge. S druge strane, treba zaštititi gornje slojeve od iznenadnog spiranja vodom, što se najbolje izvodi pokrivanjem krivo postavljenim staklom; ono se postavlja tako da voda koja isparava ne bi kapala na zasađeno mesto. Ko nema hladne sanduke ili jednu malu kućicu za gajenje, može saditi Sempervivume u bilo koje posude. Sposobnost skladištenja ,,čuvarkuća” iznosi 2-3 godine.

Posle nekih 25-30 dana Sempervivum počinje da klija. Posebno u prvo vreme treba voditi računa da dobija tačnukoličinu vlažnosti. Gornje površine se ne smeju potpuno isušiti, ali takođe, svako preterivanje sa vodom škodi i usporava rast. Kada isklijali delovi dostignu veličinu polovine prečnika biljke, ona već grubo stoji. Kod ukrštanja biljaka ne sme se žuriti sa odvajanjem biljaka, do dve godine, sve dok rozete ne zadobiju svoj vlastiti izgled i svoju tipičnu boju.

U poređenju sa drugim baštenskim biljkama, kod Sempervivuma postoji samo mali broj štetočina. Jedna od njih je gljiva čije i ime govori o njihovoj vezi, Endophyllum sempervivi, čije je širenje u baštama slabo primetno. U slučaju zaraženosti, lišće rozete biće iskrivljeno i često do tri puta duže. Sledećeg proleća, pojaviće se mesta sa roze tačkama. Gljiva je izdržljiva i napadnute rozete moraju se brzo odstraniti i uništiti.

U više mahova mogu se javiti problemi sa puževima koji se u donjoj polovini jastuka rozete veoma dobro osećaju, posebno kod Jovibarba heuffelii.. Ako se kod ove vrste bar jedan puž nađe na glavnom korenu, ceo koren će biti pojeden. Kod ovog problema, od pomoći može biti rasipanje puževog zrna. Sempervivume retko biva napadnut od strane poljskih miševa.

Ipak, glavna štetočina jeste ptica kos. Još pre 50 godina se od ove divlje ptice zaziralo, koja polako prelazi u pravu napast čeprkajuci revnosno u jesen stare jastuke Sepervivuma. U donjim izumrlim delovima rozeta nalaze se svakojaki insekti, crvići i mali puževi, koji predstavljaju posebnu poslasticu za kosove. Zbirke Sempervivuma budu ponekad tako haotično ispreturane, da se jedva ponovo mogu dovesti u red. Ko nije preduzeo nikakve korake u pogledu zaštite, ostaje mu još da posebno ugrožena mesta zaštiti, u septembru, finom mrežom od veštačkog materijala.

Posebne mere zaštite potrebne su u oblastima sa velikim padavinama u jesen i preko zime i to kod različitih vrstaa sa Balkana, Kavkaza i Turske. Duge hladne kiše dovode često do truljenja. Ovde se takođe mora ponovo ukazati na značaj odvođenja vode. Posebno ugrožene biljke bi trebalo dodatno zaštititi staklom, koje ne sme direktno ležati preko biljke. Jovibarba heuffelil sa svojom promenljvošcu i oblikom je ovde takođe posebno osetljiva biljka. Kod pojedinih ugroženih vrsta se takođe savetuje da se jedan mali broj rozeta prebaci u glinene saksije ili slične posude da prezime. Staviti ih u nezagrejane kućice za rast, u hladne sanduke ili, u krajnjem slučaju, na osvetljen prozor podruma, bez grejanja.

Na žalost, prodajni baštenski centri imaju često biljke Sempervivuma bez tačne oznake u svojoj ponudi. Ukoliko vam je dekorativni izgled dovoljan, onda vam ovo neće predstavljati problem. Nemačke bokorene bašte isporučuju po pouzdanim saznanjima najbolje biljke, ali ipak treba voditi računa o oznakama. Isporučuju dobar kvalitet u pojedinačnim ili zajedničkim saksijama. Biljke iz Engleske i SAD-a se šalju često bez zemlje. Zbog toga ne treba brinuti, jer čak i ako je pošiljka nekoliko nedelja provela na putu, biljka se neometano razvija u papiru. Ponekad se biljke pakuju uzatvorene plastične kutije kako bi se zaštitile od isušivanja. Međutim, biljka koja se transportuje na ovaj način pretvoriće se u trulu kašu. Vazduh i suvost nikada ne mogu da štete Sempervivumima.

Prednost Sempervivuma je takođe i u tome što se može naći na puno mesta za odmor. Lako ih je pronaći na posećenim planinama određenih turističkih odmarališta. Prilikom ovoga, morate paziti na mere zaštite bilja u zemljama u kojima se nalazite. Ponekad postoje naredbe, od totalne zabrane uzimanja nekog primerka do slobodne volje sakupljača koliko će primeraka uzeti. Pravi ljubitelji biljaka ni u krajnjem slučaju ne bi uzeli ceo rozetni jastuk i poneli ga sa sobom kući, već se zadovoljavaju sa dve rozete. Sa samo jednom rozetom rizikujete da izgubite biljku ukoliko ona posle cvetanja izumre, ne ostavljajući za sobom ćerke rozete. Sa dve rozete, gotovo je sigurno da obe neće cvetati u isto vreme. Ukoliko pronađete biljku tokom prvih dana odmora nadje, rozeta bi se mogla tokom odvratiti od sušenja ukoliko se odmah zasadi u saksiju. Pogrešno je presaditi je u saksiju bez prethodnog ukorenjavanja.

Nemaju svi Sempervivumi u zbirkama podjednaku vrednost. Posebno kod bezbrojnih varijanti Sempervivum tectorum, koji deluju monotono i u vreme glavne vegetacije ne pokazuju neku posebnu boju. Njih imaju uglavnom baštovani koji se time bave iz hobija i koriste ih u dekorativne svrhe bez neke posebne vrednosti. Mnoge bokorne bašte su ovaj neupadljivi tip izbacile. Ipak, to treba svako sam da odluči, ali tek u proleće ili rano leto. I u svojoj starosti Sempervivumi pokazujuKod nekih vrsta su jastuci i nakon deset godina gusti i lepi, dok su kod drugih već nakon pet godina slabi i neuredni, posebno kada izumre donji deo rozete. Ovde može pomoći samo odstranjivanje starih listova i ponovno sađenje.